Свети Сава- школска слава

Као и сваке године наша школа прославља школску славу Светог Саву, али овај пут на мало другачији начин. Због пандемије изазване Корона вирусом неће бити велике представе и окупљања, али ће сви ученици и радници школе дати свој допринос у обележавању највећег школског празника. Биће одабрани најбољи ликовни и литерарни радови на тему Савиндан – наш обичај. Најуспешнији ликовни радови биће истакнути у холу док ће литерарни радови наћи своје место на сајту школе.

Учитељи и ученици млађих разреда поставили су етно поставку ,,Српска слава и обичаји” у оквиру пројектне наставе и на тај начин омогућили презентовање националних мотива, ношњи и обичаја.

Као чланови литерарне секције истраживали смо онлајн о животу и раду Светог Саве, али је јако тешко пронаћи неке податке који се не знају о овако познатој личности из живота највећег српског просветитеља. Рођен као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, као јако млад побегао је на Свету гору и замонашио се у руском манастиру, где је добио име Сава. Чак два пута је путовао за Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа смрт га је задесила у Великом Трнову 14. јануара. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео краљ Стефан Владислав I. За Саву можемо да потврдимо да је био један од најзначајнијих писаца српске средњовековне књижевности јер је оставио велики број списа како из црквеног тако и из световног живота.

Он је за народ био божанство које путује по српским земљама, доноси ред и благостање и учи како да се праведно и вредно живи.На основу тога постоје многе приче и анегдоте које говоре о томе.Подучавао је сељаке како се узгаја винова лоза, жене о томе како се кува, меси, учио коваче ковању гвожђа.

Светосавље се у данашње време обележава сваког 27. јануара широм Србије.

У Војводини се праве посне переце, ако Савиндан пада у среду или петак, а мрсне ако пада неким другим даном. Овај обичај није везан за црквене каноне, али је настао давно у нашем народу и до данас се задржао.

Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се стока није смела терати у шуму,из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се није смело ништа радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуковима чељусти остале склопљене.Жене нису смеле ништа бојити у црвено да вукови не би клали стоку.Још једно од народних веровања је да ако на Светог Саву буде грмљавине, десиће се важни догађаји у земљи. Обичаја је много као и веровања.

Оно што нама остаје је да Светог Саву наставимо да славимо, обележавамо и сачувамо сећање на њега јер је његов значај за наш народ и школство нема цену и у данашњем савременом свету у коме живимо.