Подељена срећа – два пута је већа
Да ли је срећа наш осећај, избор, животна филозофија или нешто друго? Знам сигурно да свако од нас током свог живота трага за својом срећом и покушава да је пронађе у различитим облицима. Како смо сви различити имамо и различите појмове и критеријуме за срећу.
Неком је срећа: материјални добитак; кућа са базеном; успешна каријера; висок положај у друштву, а некоме: дечији осмех; љубав партнера; сунчев сјај; мирис мора; со у коси; песак под ногама; мирис трешње у мају; поглед на непрегледна зелена поља и ливаде; плаветнило неба; другарске шетње; изласци; загрљаји и пољупци. За разлику од старијих чини ми се да је нама младима за срећу потребно мало: нежна реч и поглед наставника, подршка и разумевање родитеља, стисак пријатеља кад си у невољи, дуго препричавана рођенданска журка. Човек као друштвено биће има сталну потребу да са другима живи у заједници и са њима дели своју срећу и тугу. Оно што мене чини срећном су свакако заједнички проведени тренутци и догађаји са мени драгим особама: испијање хладне лимунаде са сестром током врелих летњих месеци; ,, борба” око љуљашке у нашем врту; одлазак са другарицама у тржни центар када бисмо сатима и сатима обилазиле бутике и излоге, како би пронашле комад омиљене одеће; успоменема испуњена породична летовања и зимовања; печење кестења током јесењих месеци у мом дому; прављење Снешка Белића. Сви ти догађаји проведени са мојм породицом и пријатељима, остају трајно урезани у мом сећању и као да сваки од њих има свој мирис и боју. Често их враћам у својим мислима посебно када сам усамљена и нерасположена, јер као да ми уливају додатну снагу и сигурност. Свако ко има макар јеног искреног пријатеља, морао би бити срећан. Школски дани са другарицама протичу весело и живахно, обојени радошћу смехом и шалама, а свака добијена петица постаје дупло већа.
Другарство носи са собом осећања љубави, дељења, али и међусобне бриге и подршке. Лепо је велики римски државник Цицерон говорио: ,,Другарство увећава нашу срећу и смањује наш очај, јер радост удвостручује, а нашу тугу дели.”
