Уочи обележавања Дана школе истичемо занимљивости о Десанки Максимовић
16.05.2020.
*Детињство и одрастање…
-Десанка Максимовић српска песникиња рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровица код града Ваљева. Отац јој је био наставник у школи, убрзо након рођења Десанке добио је премештај. Па се тако цела породица преселила у Бранковину. Детињство је провела у Бранковини, гимназију је завршила у Ваљеву а Филозофски факултет у Београду.
*Прва љубав…
-Прича се да је ваљевска гимназијалка била заљубљена у Драгољуба Обреновића, међутим Десанка Максимовић пориче те дечије школске симпатије. У интервјуима је говорила да је Рус са којим је провела цео живот био њена прва љубав. Љубав између два песника била је очигледна, али иако је Сергеј Сластиков хтео да одведе Десанку пред олтар, она није тако лако пристала на његову брачну понуду. Један од захтева је био да он сачека Десанкине дужности и жеље. Многи су били изненађени Десанкином одлуком да се уда за сиромашног руског емигранта, говорећи јој да је могла боље. Сви су јој се надали и прижељкивали је али их је Десанка двема реченицама заувек одбила од себе. „Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела.“ Говорила је Десанка. Сергеј Сластиков Калужанин преминуо је 1976. године, скоро две деценије пре Десанке која је довека остала верна њиховој љубави. Сахрањени су једно поред другог, у њеној вољеној Бранковини. У густој шумадијској шуми положено је двоје вечно заљубљених, а на њиховом гробу налази се макета руске цркве као својеврстан симбол бајке коју су за живот својом љубављу писали.
*Поезија, романи, путопис…
-Десанка Максимовић је објавила око 50 књига поезије, песама и прозе за децу. Приоповедачке, романсијерске и путописне прозе. Њена поезија је одувек била и остала љубавна, родољубива, полетна, младалачка, озбиљна и осећајна. Прве песме је објавила почетком 20. века, а убрзо и своју прву збирку песама. Стварала је између ратова, током и након Другог светског рата. Десанкине најпопуларније песме су : „Предосећање“ , „Стрепња“ , „Тражим помиловање“ , „На бури“ … Прва Десанкина књига са збиркама објављена је 1978. године, најпознатија бајка наше Десанке Максимовић јесте „Бајка о лабуду“ .
*Последње године живота…
-У Десанкиним последњим годинама живота постигла је доста тога. Године 1985. реновирана је основна школа у Бранковини, школа коју је Десанка похађала. Ту је уједно радио и њен отац као наставник. Школа је временом од стране народа прозвана „Десанкина школа“. Године 1988. Десанка је одликована наградом „Златни венац“ македонских вечери поезије у сарадњи са Унеском. Ова награда се додељује само једном песнику годишње за целокупни животни рад. Док је Десанка била жива, у Ваљеву подигнут је споменик Десанки Максимовић у част. Десанки се идеја у вези подизања њеног споменика није допадала, али су је на крају убедили да је то све због њеног залагања и неизмерног труда. Споменик је открио Матија Бећковић 27. октобра 1990. године. Дана 11. фебруара 1993. године наша песникиња је напустила овај свет и за собом оставивши безброј песама, књига и осталих залагања. Само дан након њене смрти Влада Србије донела је одлуку да се њено име и презиме и њен рад трајно забележи. Поводом стогодишњице њеног рођења, Унесков словенски пројекат прогласио је Десанку Максимовић за личност културе у 1998. години.
… 23.08.2007. откривен је споменик Десанки Максимовић у Београду у Ташмајданском парку, а у селу Богоштица код Крупња 2013. године отворен је Дом српске поезије „Десанка Максимовић”.
Текст изабрали и приредили чланови литерарне секције
.
