Још је у старом веку Аристотел описивао младе особе означавајући их као табула раза да би његови каснији следбеници тврдили да се дете рађа попут празне табле па се касније искуством формира његов укупан профил.
Без обзира да ли прихватамо или оспоравамо овај научни концепт сасвим је сигурно да дете највише искуства и навика стиче у породици.
Родитељ је сагласно чл.68-72.Породичног закона дужан да се стара о детету, да га васпитава, чува, образује и заступа.
Полазећи од овога чл.84.ст.1.т.7.Закона о основама система образовања и васпитања („С.гласник РС“ бр.88/17, 27/18-др.закон и 10/19) утврђује одговорност родитеља за случај да се догоди насиље, злостављање и занемаривање.
Под насиљем и злостављањем закон подразумева сваки облик једанпут учињеног односно поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, ученика и одраслог. Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање у погледу обезбеђивања услова за правилан развој детета односно ученика.
Родитељ односно други заступник детета и ученика одговоран је за његово правилно васпитање.
Закон о основама система образовања и васпитања у члану 195.прописује новчану казну у висини од 30.000,00 до 100.000,00 динара за родитеља детета или ученика који учини повреду забране из чл.111.и 112.овог закона, односно уколико почини насиље и злостављања или на тежи начин изврши поврда угледа, части или достојанства.
У условима када медији не врше увек на исправан начин селекцију својих садржаја па често насиље и злостављање добијају пропагандни смисао, сигурно је да родитељу није лако да свој васпитни утицај на прави начин оствари код детета и ученика. Са друге стране, школи такође није лако да мења већ формиране навике и понашања код ученика.
Мишљења смо да већа сарадња родитеља и школе може довести до смањења свих појавних облика насиља и злостављања, а тиме и одговорности родитеља. Пракса је показала да у условима када родитељ активно сарађује са школом да долази до смањивања свих лоших понашања код детета и ученика. Тамо где та сарадња не функционише или је занемарљиво мала ту се често догађају нежељене ситуације.
Да закључимо, што конкретнија сарадња између школе и родитеља то мања шанса да дете или ученик почини насиље или злостављање.
Координатор тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања,
Саша Перић, секретар школе
