У овој школској години можемо се похвалити са безброј учешћа у свим школским и ваншколским активностима, такмичењима и спортским дешавањима, конкурсима. Можемо слободно рећи да је овогодишњи број школског часописа „Врт детињства“, који излази 16. маја мали да би у њему овековечили све похвале, признања и награде које су ученици наше школе освојили , као и њихови учитељи, наставници, јер свакако заслужују то.
Издвајамо неколико ученика који су у овој години успели да досегну највише нивое такмичења и освоје великим трудом и залагањем награде, а биће их до краја школске године, верујемо, још, а о њима ћемо накнадно писати.
„Зовем се Петар Љубисављевић и ученик сам 8/2 ОШ „ Десанка Максимовић“. Од трећег разреда освајам општинска и окружна такмичења. Имам шест учешћа на државним такмичењима (три из математике и три из физике у 6 ,7. и 8. разреду), од чега 5 освојених награда:
Државна такмичења из математике: 6. разред – II награда и 8. разред – III награда;
Државна такмичења из физике: 6. разред – II награда, 7. разред – II награда и
- разред – III награда
У зависности од нивоа такмичења потребно је више знања, а самим тим и вежбање мора бити интензивније, како у самосталном раду код куће, тако и на додатним наставама са наставницама, наставницом математике Маријаном Лазаревић и наставницом физике Слађаном Милић, које су уложиле пуно свог времена и знања у припреми за такмичење и сваку освојену диплому сматрам заједничким успехом.
Још од малена сам волео логичке игрице и са пет година сам сабирао троцифрене бројеве, на неки свој начин, а да ме нико није учио. Са поласком у школу поред моје учитељице Иване Стојимировић љубав и знање су се ширили и тада су освојене прве награде.
Од шесте године редовно тренирам карате и трудим се да испратим сва окупљања и дружења својих другара и другарица.
За успех је важна љубав према предмету, посвећеност, рад и склоност према одређеним наукама.
Планирам да упишем гимназију – природно математички смер.
Учешћем на такмичењима упознајеш људе, шириш видике, освајаш признања која су резултат уложеног труда и знања, али оно што је најбитније, с припремом за такмичење стичеш знања и искуства која су највећа награда за даље школовање и живот“.
Слађана Милић, наставник физике каже о Петру:
„ Петар је вредно дете, увек спремно на сарадњу, вежбао је и за време сваког распуста са мном, као и код куће, јер рад на часу није довољан. После великог рада, долазе и добри резултати и успех. Поред тога, он је и добар друг и има подршку другова из одељења. Велика ми је част што сам радила са овако добрим учеником и желим му пуно среће у даљем школовању!“
Маријана Лазаревић, наставник математике каже о Петру:
„Петар Љубисављевић је вредно, талентовано и одговорно дете. Мени је било изузетно задовољство да радим са њим и да га припремам за такмичења. У свом досадашњем радном искуству нисам имала таквог ученика, са толико резултата и успеха на државним такмичењима. Увек је спреман за сарадњу, много упорности и самосталног труда и рада улаже у све то, што његови успеси свакако и показују. Желим му пуно успеха у даљем школовању и раду!
„ Зовем се Никола Живић, одељење VIII-1. Математику ми предаје наставница Маријана Лазаревић, а физику наставница Слађана Милић. Из математике се такмичим од трећег разреда, а из физике од седмог.
У свет математике увео ме је мој тата, који је можда и главни „кривац“ зашто сам ја заволео математику. Од првог такмичења из математике схватио сам да је то мој омиљени предмет и на неки начин то је одредило моју будућност. Физика је била логичан наставак.
За велике успехе поред талента, потребно је и доста рада. Некада су потребни сати и сати вежбања, али сваки нови изазов је и ново задовољство.
Моји највећи успеси су два државна такмичења из математике ( 7. и 8. разред ) и два државна такмичења из физике ( 7. и 8. разред ). Сам одлазак на таква такмичења је велики успех и привилегија. Још већи успех је вратити се са неком од награда. У седмом разреду је то била похвала из физике, а у осмом је III награда из математике. Наравно, морам да се захвалим и мојим наставницама, Маријани Лазаревић, која ми је уједно и разредни старешина, као и Слађани Милић, наставници физике.
Планирам да упишем пожаревачку Гимназију, природно-математички смер. Сигуран сам да ћу наставити да се такмичим из ова два предмета и у средњој школи.
Моја препорука младим генерацијама је да верују у себе и никада не одустају. Сваки рад се исплати!“
Маријана Лазаревић, наставник математике, каже о Николи:
„Никола Живић је вредно, радно и одговорно дете, жељно знања и увек спремно за сарадњу. Такви ученици су реткост и велико ми је задовољство било да радим са њим и да га припремам за такмичења. За успех је неопходно и много упорности, као и самосталног труда и рада, а њему то није проблем, што ова награда и показује. Желим му пуно успеха у даљем школовању и раду!
„Зовем се Алекса Живковић, ученик сам одељења 7/3.
Из програмирања се такмичим од шестог разреда. Претходне школске године освојио сам трећу награду на државном такмичењу, а ове сам, такође, био учесник.
Програмирање радим у језику C++ , који ме је највише привукао, а вежбање и припрема за такмичење ми је као игра. Задатке доживљавам као изазове које покушавам да решим на брз и ефикасан начин. Одувек ме је занимало како настају видео игрице које моји вршњаци и ја играмо.
За успех из програмирања потребно је да то волиш и да те интересује, али и да имаш доброг наставника који ти показује и предлаже ти добар материјал за припрему.
Добро је што ће тај предмет у будућности бити обавезан у нашим школама и што ће знање бити приступачно свима, а не само ученицима Рачунарских и Математичких гимназија.
Програмирање већ јесте изузетно значајно у свету, а у будућности ће бити неопходно. На неки начин постало је део и мог живота.“
Тијана Степановић, наставник информатике, каже о Алекси:
„Алекса је дете које ништа не може зауставити на путу до успеха у програмирању. Такво дете, такав програмер се рађа, и сигурна сам да ће у будућности бити још бољи, још одлучнији да настави путем којим је кренуо. Поносна сам што сам део процеса формирања таквог програмера.”
„Зовем се Урош Петровић, ученик сам 7/3 разреда. Бавим се гимнастиком , а наставник физичког васпитања ми је Александар Вјештица. Гимнастиком се бавим од 2010.године. Тренирам је сваког дана, по три сата. Заволео сам је јер је ризична и екстремна, а и као мали сам био веома хиперактиван, тако да сам се баш уклопио. Идол ми је Холанђанин Епке Зондерланд. Са другарима се виђам викендом, хоби ми је свирање гитаре. За успех је важно да се никад не одустаје и да су болови само пролазне ствари. Планирам да упишем Медицинску школу.
Битно је бавити се неким спортом, небитно да ли је то фудбал или неки други спорт. Ако желите да успете у неком спорту, морате напорно тренирати и никад не одустати.
Александар Вјештица, наставник физичког васпитања, каже о Урошу:
„Урош је одмалена показивао таленат у гимнастици. Постизао је одличне резултате и у најбољем светлу је представљао нашу школу на свим такмичењима. Поред нас, на првом месту има велику подршку своје породице и клуба у коме тренира. Има таленат за рецитовање и свирање гитаре.“
